Окружни суд у Бањалуци је дана 9.7.2025. године, у предмету број 11 0 К 034545 25 К, објавио пресуду којом је оптужени Т. К. оглашен кривим да је починио кривично дјело омогућавање уживања опојне дроге из члана 208. став 2. у вези са ставом 1. Кривичног законика Републике Српске, па је суд оптуженог, на основу наведеног законског прописа, те прописа из одредби чланова 42, 43, 44, 46, 52, 53. и 54. став 1. тачка 5) Кривичног законика Републике Српске, осудио на казну затвора у трајању од 1 (једне) године.

На основу члана 59. став 1. Кривичног законика Републике Српске, оптуженом се у изречену казну затвора урачунава вријеме проведено у екстрадиционом притвору у Републици Србији у периоду од 10.3.2025. године до 26.6.2025. године и у притвору КПЗ Бањалука, у периоду од 26.6.2025. године до 9.7.2025. године.

На основу члана 208. став 4. Кривичног законика Републике Српске, од оптуженог Т. К. су одузете опојне дроге, које се по правоснажности ове пресуде имају уништити, и то опојна дрога Цаннабис сатива Л која се налази у импровизованој цигарети тзв. џоинт бијеле боје, тежине 0,5 грама и ПВЦ провидна врећица у којој се налази опојна дрога Цаннабис сатива Л у облику биљне материје зелене боје, бруто масе 2,9 грама.

Након изрицања пресуде, суд је донио рјешење којим је укинут притвор према оптуженом Т. К, који му је одређен рјешењем овог суда број 11 0 К 034545 23 Кпс од 27.12.2023. године из посебног притворског разлога прописаног одредбом члана 197. став 1. тачка а) Закона о кривичном поступку Републике Српске, те је одређено да се оптужени има одмах пустити на слободу. 

Истовремено су оптуженом одређене мјере забране из члана 184. став 1. и став 2. Закона о кривичном поступку Републике Српске и то: 

1. Забрана напуштања боравишта из члана 184. став 1. Закона о кривичном поступку Републике Српске, без претходног одобрења Окружног суда у Бањалуци и

2. Забрана путовања из члана 184. став 2. Закона о кривичном поступку Републике Српске, тако да се наређује привремено одузимање путне исправе од оптуженог, уз забрану издавања нове путне исправе, те се забрањује коришћење личне карте за прелазак државне границе Босне и Херцеговине. 

Изречене мјере забране се примјењују од момента пуштања оптуженог на слободу и могу трајати док за то постоји потреба, а најдуже до његовог упућивања на издржавање казне затвора.

На основу члана 186. став 3. Закона о кривичном поступку Републике Српске оптужени је упозорен да је дужан придржавати се наведених мјера забране и уколико прекрши изречене мјере забране да се против њега може одредити притвор.  

Напомена:

Према принципу пресумпције невиности, свако се сматра невиним за кривично дјело док се правоснажном пресудом не утврди његова кривица. Против ове пресуде дозвољена је жалба Врховном суду Републике Српске, осим у погледу кривичноправне санкције.